#‎PlaninskePrice: Српска Света Гора

    
  Ово је прича о једној планини високој свега 539 метра. По критеријуму висине она једва да може да се назове планином, али по њеном значају између осталог је заслужила да се назове и Српском Светом Гором!

У праскозорје живота на планети Земљи када се пробудила, Фрушка Гора је била острво, које гледа према Церу и Авали преко Панонског мора. Море је нестало, родила се Панонска равница и одједном је острво постало планина. У тој улози наша јунакиња се одлично снашла, угостила је Келте, Римљане, Мађаре, Словене...

Гледала је у сремској равници успон и пад царског Сирмијума, цар Проб је на њој по први пут у овим крајевима посадио винову лозу, чијим су се вином гостили потомци старих Латина, а та традиција остала је и данас, када се овај крај назива Вински Срем. Да би сте сазнали зашто је тако, морате да пробате вино, пре свега из околине Ирига на истоку, Ердевика на западу и Карловаца на северу, верујте, нећете се покајати. :)

Сада сам се већ уплео у винску причу, а незгодно је причати о томе, јер ће сваки прави сремски домаћин тврдити да је управо грожђе из његовог винограда најбоље, а ако сам се већ уплео, идеално место за расплет су Сремски Карловци, боемски центар Срема, место где се спајају Фрушка Гора и ћудљиви Дунав. У Карловцима као да је време стало, све је готово исто као и у време процвата српске националне свести почетком и средином 19. века, када су ђаци чувене Карловачке гимназије били Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Давидовић, Бранко Радичевић, Јован Стерија Поповић, Милован Видаковић...

Српска интелектуална елита расла је заједно са овим насељем на обронцима Фрушке Горе, певали су о љубави и борили се за правду, а заједно су се пели и до брда Стражилово. Прелепо брдо на којем се налази гроб нашег прослављеног песника Бранка Радичевића не сме да се пропусти, а ту ћете већ наћи праву оазу мира, уз стихове по жељи и већ поменуто вино. После можете свратити до неке од карловачких кафана и уз тамбураше провеселити се или туговати, већ према жељи.

Из Карловаца веома брзо можете стићи до иришке општине, а она је поред вина, богата и манастирима и то најлепшим на Фрушкој Гори. Најпознатији је манастир Крушедол, тековина Бранковића, а касније и Обреновића, а ту су и Велика Ремета, Гргетег, Старо и Ново Хопово. Сви манастири су релативно близу, а крајолик око њих је прелеп, тако да ће за љубитеље шетње ово бити идеалан излет.

Уколико сте баш у форми, прошетајте и до манастира Јазак, а тамо се можете окрепити и водом, за којем је жудео и Вук Исакович, јунак Сеоба Милоша Црњанског. У близини је и Врдник, где се налази истоимени манастир, још назван и Мала Раваница, у коме се налазе мошти светог кнеза Лазара. Врдник је и бањско место, надалеко познато по лековитом ваздуху и води.

Поменута породица Бранковић, потомци чувеног Вука Бранковића, потпуно неправедно названог косовским издајником, најзаслужнија је за духовну ауру која окружује Фрушку Гору. Пре свега Ђорђе (Максим) и Англелина Бранковић сејали су током 15. и 16. века својим блаженим рукама манастире и духовност по обронцима планине. Њихово завештање је било толико јако да је православни народ током векова одбранио манастире од узурпатора и обновио их у тишини после зверских рушења у Другом светском рату, тако да они и данас, попут свећа јасно обасјавају духовни пут путника намерника.

Планина је најлепша у пролеће, а као круну њеног обиласка искористите Фрушкогорски маратон, манифестацију у којој ћете се уз дружење са пријатељима лепо прошетати и видети све ово о чему сам већ писао и још много тога. Изаберите сами свој пут, своју стазу и дишите пуним плућима. Не треба да журите, јер то није трка, свако ће наћи свој ритам и пратећи знаке на дрвећу, од чега су посебно занимљива црвена срца на белом кругу, упознати лепоту и питому душу ове планине.

Ако се затекнете негде у Срему или у јужној Бачкој, не можете је промашити, она доминира равницом, намигнуће вам из даљине и привући ће вас себи као магнет, а онда већ избор није тежак, Фрушка Гора се мора видети и заволети.