четвртак, 26. фебруар 2015.

Обреновачки јастребови јачи од поплава!


     Мај 2014. године, водена стихија поплавила је Обреновац и околна места. Људи су евакуисани, имовина је страдала, куће, станови, возила... Читаве успомене и најразличитије приче из детињства, младости и живота односила је вода. Чак и у том тренутку, поред све муке која их је задесила, група од четрдесетак момака и десетак девојака размишљала је о томе да ли ће и када поново заиграти свој омиљени спорт...



Када се неко врати и изађе јачи из скоро немогуће ситуације каже се „уздигао се као феникс из пепела“. Феникс је митолошка ватрена птица која обнавља свој животни циклус и поново се рађа из пепела након што изгори у ватри. У Обреновцу се десило нешто слично, а из поплава су се, уместо феникса, поново родили јастребови. Но, кренимо причу испочетка...

Клуб америчког фудбала Обреновац Hawks (Јастребови) основан је крајем фебруара 2013. године, што га чини једним од најмлађих клубова у Србији. Mеђутим, историја клуба је, иако кратка, до сада била доста бурна.



Све је кренуло по плану. У првој години постојања, Обреновчани су имали две селекције које су се такмичиле у званичним такмичењима, флег (дечаци до 16 година старости) и женску селекцију. Сениорски тим је искуство стицао кроз пријатељске сусрете. Прва утакмица и прва забележена победа била је против Бора у мају, а већ у јуну одиграна је и прва међународна утакмица у Сарајеву, против домаћих Spartans-a, која је завршена без победника (резултат 16:16). Уследило је и учешће на Балканском арена турниру у Бугарској, где су Hawks-i освојили треће место.



Онда, десиле су се поплаве. У неколико дана “јастребови” су остали без више од 50% клупске опреме, која је неопходна за бављење овим спортом. Дресове, панталонице, копачке, штитнике... све су то однеле бујице. Читајући ово, можда ћете се запитати да ли је све ово битно, кога брига за тамо неку опрему и дресове у тренуцима када се све распада? Филип Јовановић, један од оснивача, председник и играч клуба рекао ми је да јесте…



“Без обзира на све што се дешавало, сви смо мислили о клубу и америчком фудбалу. Већини играча је вода ушла у куће и станове, шесторици се кућа срушила. Један момак је у евакуацији хеликоптером са собом понео само један ранац, пед и кацигу! У тренутку када сам евакуисан из Обреновца звао сам играче да видим коме шта треба да се помогне, да ли им треба храна, одећа, лекови…, али већина ми је рекла да жели да настави са тренинзима!”


У поплављени Обреновац наравно није било могуће ни да се уђе, а камоли да се тренира, али је Савез америчког фудбала на челу са Радетом Ракочевићем обезбедио терен са вештачком травом у Београду (на Ади Циганлији) за тренирање, као и нову гарнитуру дресова. Тако су само неколико дана од катастрофе која их је задесила, са потпуном неизвешношћу шта ће се дешавати са њиховим животима, момци и девојке из Обреновца три пута недељно истрчавали на терен и тренирали амерички фудбал. Можда је то био неки вентил, а можда једноставно они превише воле овај спорт, који и јесте део њих и њихових живота, што ми је испричао и један од капитена и лидера тима, Стефан Љумовић...

"У среду 14. маја смо одрадили припремни тренинг за утакмицу са Ваљевом, а у четвртак су ствари у Обреновцу већ биле озбиљне. Ми играчи смо били у сталном међусобном контакту и разговарали о томе да ли је некоме потребна помоћ, где је критично, али и о детаљима везаним за утакмици у недељу. У току ноћи смо се срели недалеко од центра града, где смо пунили џакове, и правили последњу брану воденој стихији, али је у раним јутарњим часовима град већ био под водом. 



Након недељу дана, први пут сам се срео са саиграчима, на терену са вештачком травом на Ади Циганлији. Тренирали су! Ниједног тренутка нисмо помишљали да одустанемо од америчког фудбала! Већ у августу смо окупили женски тим и изразили спремност да их пријавимо за такмичење, а њихова одлучност нам је дала невероватну снагу и мотив. Обреновац ће и даље бити град америчког фудбала!"

Када неко има воље, све је могуће, па и да се Обреновац Hawks-i потпуно опораве и за наредну сезону пријаве све три селекције за такмичење. Помогли су Савез америчког фудбала Србије (СААФ), неки клубови, а посебно Пожаревац Пастуви (одигран је хуманитарни меч у коме су прикупљена значајна срества за једну обреновачку школу), као и судијска организација, али највећи терет поднели су играчи, плаћајући много тога из свог џепа. Сваки динар је био потребан за обнову, али увек ће се одвојити и нека пара за спорт који воле и добро је што је тако, јер тим није групица људи која се скупила насумично, тим је колектив где сви дишу као један, подмећу раме и главу за друга и заједно се радују добром пасу или обарању. Тим су заједничке литре проливеног зноја на тренинзима, ударци и бол, туга и радост, све то се не напушта тако лако! 




Нема коментара:

Постави коментар

Шта мислите о овом теми?