Мистична Србија: Милош Обилић

1. Ко је он?

Милош Обилић, косовски јунак и убица султана Мурата.

2. Пратиоци и пријатељи?

Коњ Ждралин, Топлица Милан, Косанчић Иван

3. Шта знамо о њему?

Готово ништа! Претпоставка је да је Милош припадао реду ниже српске властеле у периоду пред Косовски бој. Претпоставка је да се презивао Копиловић или Кобиловић, касније изведено у Обилић. Из каснијих извора попут оних од Константина Филозофа сазнајемо да је Србин прешао Турцима за врема битке као савезник, да би касније искористивши непажњу стражара убио султана. Тек у 15. веку спомије се његово име у турским и византијским изворима, а први Србин летописац који је поменуо Милоша то је учинио крајем 15. века. Био је то Константин Михаиловић у делу "Јаничарове успомене" писаним на пољском језику.

4. Шта легенда каже?

Милош је био најплеменитији и најхрабрији витез на двору Кнеза Лазара. Припадао је властели и то оној најчистијег рода, а да би се да веза нагласила по предању је био Лазарев зет, једнак по рангу са Вуком Бранковићем. На Кнежевој вечери оптужен је за издају, али је он то у Косовском боју оповргао и остао вечни јунак. Милош је увек срчан и храбар, али и сталожан, спреман за жртву, красе га све најлепше људске особине. Не само то, уздигнут је на ниво божанства, по традицији старих паганских веровања. Преци су му митска божанства, по неким предањима потиче од змаја, а виле су му посестриме.

5. Шта он значи народу?

Једноставно, Обилић је све оно чему човек тежи, он представља идеал у сваком смислу. За разлику од Марка Краљевића, чија је личност више храбрила народ у покосовском страдању, Обилић се диже из пепела највише у 19. веку, веку буђења српске националне свести и борбе за слободу. Он је идеалан јунак за тако нешто, њему није проблем мрети и жртвовати се, он није кадар стићи и утећи само зато што не жели да бежи, он никад не узмиче. Митос Обилића инспирисао је Његоша који га у најдивнијем епу издиже на пиједастал српског национа...

"О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
воинствени гениј свемогући,
гром стравични те круне раздраба!
Величанство витешке ти душе
надмашује бесмртне подвиге
дивне Спарте и великог Рима;
сва витештва њина блистателна
твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
престол сруши и тартар уздрма.
Паде Милош, чудо витезовах,
жертвом на трон бича свијетскога.
Гордо лежи велики војвода
под кључевма крви благородне,
ка малопред што гордо иђаше,
страшном мишљу прсих надутијех,
кроз дивјачне тмуше азијатске,
гутајућ' их ватреним очима:
ка малопред што гордо иђаше
к светом гробу бесмртног живота,
презирући људско ништавило
и плетење безумне скупштине."