Златибор је освајач, заводник, планина која просто опија мирисом борова и својим зеленилом. На Златибору не морате користити ону изреку "у право време на правом месту", тамо увек можете пронаћи право место створено баш за вас, а када год да се тамо појавите, лети, зими или у пролеће, нећете погрешити.
Да се одмах разумемо - насеље Златибор (некадашње Краљеве, па Партизанске Воде) има својих лепота и предности, али да бисте заиста упознали планину морате ићи ван насељених места, и то што даље. Ако волите шетњу, први врх који вам се смеши је Чигота, пар успона ће вас мало намучити, али генерално стаза није много захтевна, нека вас не зачуди ако успут сретнете децу или старије људе. Једном приликом на стази сам срео сам и Оливеру Јефтић, која је трчала до врха и назад, и то прилично брзо. С обзиром да се спремала за маратон, права ситница. :)
Уколико сте спремни и вољни за авантуру нападните Торник, највиши врх планине. Овде вас чека 20 до 30 километара шетње у зависности коју руту изаберете, можете асфалтом, а можете и златиборским ливадама и шумама, како вам већ више одговора. Успут ћете видети прелепо Рибничко језеро, које у комбинацији са боровима даје магичан призор.
Стигли сте до Торника, видели сте Златибор на длану, а не иде вам се кући? Одлично, пробајте да стигнете до манастира Увац. То ће већ бити право искушење, јер манастир није толико близу, отприлике неких 30ак километара од туристичког центра, а прилично је неприсупачан. Ипак, немојте га заобићи, јер ћете идући ка њему видети све лепоте Златибора, који вам се неће учинити тако питом као у тренутку док пијете кафу у једном од модерних златиборских кафића.
Да бисте стигли до манастира морате се спустити са Златибора до реке Увац, а онда уживајте у овом јединственом месту, где се спајају река и две планине, а драгуљ на круни ове природне лепоте је сам манастир, мали али изузетно леп. Манастир је задужбина Немањића, претпоставља се да је направљен почетком 13. века, а обновљен 1998. године.
Уморили сте се? Одморите мало, попричајте са монахом од кога ћете чути много занимљивих прича, пробајте манастирску водицу која проверено крепи и наставите даље. Са јужних обронака, време је да се преселите на источне делове Златибора. Тамо вас чека предивни водопад Гостиље, свакако један од најлепших у Србији. Ако сте довољно уживали у хуку водопада и испратили Гостиљски поток који је наставио да јури низ стрмину, крените на север према Сирогојну, чувеном селу које је сачувало дух прошлости. Погледајте чувене џемпере које и даље праве огрубели, али златни прсти златиборских жена и вратите се у 19. век шетајући кроз етно село. На крају, препоручујем да свратите и до крчме-конака и частите се једном комплет лепињом. Ваљаће вам, да повратите снагу. :)
Ако идете даље ка северу вероватно ћете налетети на Мачкат, још ако се тамо одржава Пршутијада, па ви сте прави срећници! Ако не, немојте се спуштати ка Ужицу, нисте још видели довољно. Западни обронци Златибора подједнако ће вас одушевити као и источни, а ту близу је и прелепа Мокра Гора и Шарган, али то је већ за неку другу причу...
Ова златиборска прича може да се заврши тако што ћете уживати у свежој златиборској ноћи, грицкајући сир, густирати шљивовицу и гледати у звезде. Када са звезда спустите поглед на уснулу планину, схватићете да и она није далеко од неба...
