22. јун
2014., терен 25. мај у Сремској Митровици, играо се бараж меч за попуну
Суперлиге између Легионара и Краљевских Круна из Краљева. Важан меч за обе
екипе, а важан меч и за амерички фудбал у Србији, јер од овог спорта се опрашта
легенда, ратник, борац, витез, велики човек - Зоран Лончаревић. То је момак
који је био најбољи играч прве утакмице репрезентације Србије против Словеније,
али заслужује да буде упамћен још по много чему.
12 година
раније када смо почели да долазимо на тренинге Легионара, првог тима америчког
фудбала у Србији, тамо се издвајао један момак, јак, брз и увек спреман за
добру шалу. Када смо се делили у две екипе, Лонче је увек први биран, без
изузетка! Свако га је хтео у својој екипи. После, када смо кренули озбиљније да
тренирамо, он је био тај који нас је све мотивисао, који је држао екипу и
својим примером показивао како треба.
Када су
почеле утакмице, уздали смо се у њега. Говорили смо, „они имају тог и тог,
много су добри играчи, али ми имамо Лончета“. Сваки пут је био ту да узме јард
више и сваки пут је био ту да каже шта треба. Чак и када нападу није ишло ништа
од руке, чак и када нису успевали да освоје јард, Лонче је увек кидао, увек је
давао све од себе.
Једном
приликом губили смо 30ак разлике, крај утакмице је био близу, ником се више
није играло. Враћамо кик после ко зна ког примљеног тачдауна, састављају ме три
противничка играча и остајем да лежим, не зато што ме боли, већ што немам воље.
Дижем поглед и видим око мене саиграче спуштених глава. Сви до једног. Неко
притрчава од ко зна одакле и пружа руку. „Идемо брате, идемо даље“, а ко други
него Лонче? Знате шта је сигурно? Он би исто то урадио и за противничког играча
и урадио је милион пута. На терену увек био и остао господин и витез.
Трајаће
Легионари сигурно још много, много година, играће се амерички фудбал у Србији,
биће много бржих и јачих од Зорана, руку на срце већ их је и било, али ова и
генерације које долазе морају да знају – један је Лонче, ко је имао част да игра
с њим, као и они што су играли против њега знају зашто!
На крају
ове кратке приче, треба рећи још и то да су Легионари победили и вратили се
тамо где им је и место као најстаријем клубу америчког фудбала. Лонче је поене
уписао и на овом мечу, као и на безброј до сада. Али много је битније шта је
овај момак исписао за амерички фудбал, а исписао је страну витештва, фер плеја
и невероватне снаге, али не сирове, већ снаге духа! Зоране, била је част играти
уз тебе.
Нема коментара:
Постави коментар
Шта мислите о овом теми?