Од Митровице за Обреновац...

     Прелепо вече синоћ у Бук Бару и велика захвалност свим Митровчанима који су се одазвали и донели књиге за обреновачку библиотеку, као и онима који су куповином романа "Деспот" дали новац којим ће бити купљене купљене књиге за библиотеку. Могу да кажем да је акција сјајно почела, продате су 23 књиге и скупљено је 4600 динара, а донирано је преко 200 књига. Према информацијама које имам у наредних пар дана биће продато и донирано још књига, тако да ово није коначна бројка.

     Учинили смо први, велики корак, а са промоцијама са истим циљем и истом жељом да направимо нешто лепо настављамо почетком септембра, о чему ћете бити обавештени. Оно што је сјајна вест да ће се у Бук Бару (Занатлијска 3, Сремска Митровица) током целог августа скупљати књиге, тако да их сви заинтересови могу доносити.

      Велико хвала свима који су донели књиге, најмање што могу да учиним је да их поменем: Марина Младенов, Весна Петровић, Марко Прица, Весна Ивановић, Маја Владисављевић, Невена Владисављевић, Мирјана Младенов, Станка Младенов, Јелена Ивковић, Емира Живковић, Александра Шимуновачки, Милица Рајновић, Предраг Раковић, Ивана Миросављевић, Душан Стојановић, Љиљана Радуловачки, Олга Милић, Александар Остојић, Јована Шавија, Јелена Петровић, Бранко Мартиновић, Марија Мошић, Иван Ковачевић, Данијела Димитријевић, Сања Севчик, Славко Петковић, Светлана Живановић, Ива Мишчевић, Зорица Мишчевић, Светлана Милеуснић... Посебна захвалност Милану Младенову, Ивани Миросављевић и Весни Петровић који су учествовали у програму и оплеменили га, као и Сањи Кртинић из Бук Бара на несебичној помоћи и донацији књига.

О Архимеду и круговима - Не дајте ваше кругове!

    Када су Римљани после дуге опсаде коначно продрли у Сиракузу, један војник видео је старца како по земљи црта кругове. Војник је стао на кругове, а Архимед, највећи математичар античког света, који је у том тренутку заправо решавао математичке проблем, на то је рекао "Не кварите ми кругове". Заокупљен битним стварима старац наизглед није приметио непријатељског војника, град који гори, земљу која пропада... Све ће то бити заборављено. Војник је потегао мач и оставио науку без једног од највећих умова.

     Ово није прича о Архимеду и римском војнику, нећемо се бавити темом да ли је истинита или мит, ово је прича о нама и "њима". Ми смо ти који имамо своје кругове, свако од нас. Какви год они били, мали, велики, бели, црни, шарени, весели или одмерени, танки или снажни, нацртани или ненацртани, свако од нас их има. "Они" су ти који те кругове покушавају да нам покваре, да их поруше, да их униште. Не дајте им да то учине.

 

     Римски војник јесте замахнуо мачем и убио човека, јесте успео да поквари кругове које су били нацртани, али да ли је успео да убије једног Архимеда и његове идеје? Наравно да није! Архимедови кругови и даље живе, и даље су око нас и вероватно ће бити до краја света. Наравно неће сви наши кругови остати вечни, неће бити познати, али негујте их, нека живе у вама и људима око вас, нека вас покрећу и чувају ваше ЈА. Не дајте ваше кругове! Не дајте да их покваре! Зашто? Зато што су ваши...

Промоција романа Деспот у Сремској Митровици - петак, 1.август!

Наша хумана мисија прикупљања књига и новчаних средстава за помоћ библиотеци у Oбреновцу креће 1. августа. Током мајских поплава страдала је и зграда библиотеке и преко 25 хиљада књига. Посао обнове ће бити тежак, али и ми можемо макар мало да помогнемо!

Промоција романа Деспот уз музички програм заказана je за петак, 1. август у 19 часова у Бук Бару, Занатлијска 3, Сремска Митровица. Књига ће се продавати по симболичној цени, а сав приход од продаје ићи ће као помоћ библиотеци.

Позивамо све љубитеље књиге да се одазову и помогну тиме што ће донети књиге, које ћемо током септембра донирати библиотеци у Обреновцу. Књиге не морају да буду нове, битно је само да су солидно очуване како би их корисници библиотеке, којих у Обреновцу и околним селима има заиста много, могли несметано читати.

У разговору са директорком обреновачке библиотеке Иваном Јаношевић речено ми је да би било пожељно да се донесу књиге за децу, јер је дечје одељење посебно страдало. Наравно, добродошли су сви жанрови, белетристика, научне књиге, енциклопедије, школска лектира... Оно што не треба доносити су школски уџбеници и оштећене књиге.

Позивам све који могу да помогне да се укључе, јер пре свега хоћемо да помогнемо деци која не могу да одрастају у нормалном окружењу, са књигама и културом! Сви имамо неке књиге које купе прашину и не требају нам, а некоме ће много значити.

Видимо се!

Помоћ за библиотеку у Обреновцу!

     Мајске поплаве су донеле велико страдање Обреновцу, са којим је саосећала цела Србија. Најгоре је прошло, међутим нова искушења долазе. Међу осталим објектима, страдала је и Обреновачка библиотека "Влада Аксентијевић". Зграда је оштећена и огроман број књига је уништен, библиотека је оспособљена за основни рад, али потребно је много рада и нових књига да се све врати у претходно стање.

     Није било на месту размишљати о књигама током потопа, ваљало је спашавати животе, али сада треба и о томе размишљати - обновиће се домови, обновиће се школе и остале установе, али морамо да стремимо ка томе да обновимо и нашу културу и духовност, која је и без поплава прилично уништена. Неки нови клинци који буду одрастали у Обреновцу требаће књиге како би израсли у праве људе способне да се носе са животним недаћама.

   Ја као појединац не могу учинити много, али могу нешто да урадим. Одлучио сам да покренем акцију помоћи библиотеци у Обреновцу, чији је књижни фонд добрим делом настрадао у мајским поплавама. Правићу промоције другог издања романа "Деспот" на којима ће се књига продавати по симболичној цени, а сав приход од продаје ићи ће као помоћ библиотеци. Сви посетиоци ових догађаја моћи ће да понесу своје књиге, које ћемо скупљати и током септембра однети у Обреновац, јер до тада библиотека "Влада Аксентијевић" неће моћи да ради у нормалном режиму.

  Промоција са додатним музичким програмом ће сигурно бити одржана у Сремској Митровици, надам се и у Београду, а ако буде интересовања и у другим градовима. Циљ је само један - прикупити што више новца и књига за библиотеку. Хвала унапред свима и надам се да ћемо успети да помогнемо онима којима је помоћ заиста потребна. О свим даљим активностима бићете обавештавани, хвала унапред свима на помоћи!

Владимир Младенов, 23.07.2014.

5 разлога зашто не пропустити финале плеј-офа српске лиге америчког фудбала

Више волите Београд или Крагујевац, Вукове или Вепрове, срце Шумадије или ушће Саве у Данав, бордо-златну или црну? Какав год био одговор, дођите на Аду у суботу од 15 часова и покажите то, јер ће на терен истрчати силни оклопници без мане и страха да испишу нову славну страницу америчког фудбала... Овако би можда утакмицу најавио наш познати спортски коментатор Аца Стојановић, ја ћу је ипак најавити нешто другачије...

Све је почело првим Serbian Bowl-ом, 7. новембра 2004., када су исти ривали одлучивали о првом шампиону Србије. Скоро 10 година касније - иста мета, исто одстојање, Вукови Београд против Дивљих Вепрова из Крагујевца. Зашто доћи на утакмицу?

1. Видећете најбоље што амерички фудбал у Србији има – част свим играчима из осталих клубова, али највише репрезентативаца Србије игра управо у ова два клуба. Иако се међусобно свакако добро познају, на терену се неће штедети.

2. За трофеј више – Вукови за сада у витринама имају 6 трофеја намењених шампиону Србије, Вепрови 5 (две сезоне су се тимови такмичили у одвојеним савезима) – да ли ће се Београђани одлепити или Крагујевчани изједначити, видећемо у суботу.

3. Неизвесност – ове године игране су две утакмице, у Београду је било 17:16 за Вукове, у Крагујевцу 30:24 за Вепрове, оба меча су била неизвесна, посебно онај на Ади, који је одлучила буквално последња акција на мечу. Не постоји ни један разлог да у суботу буде другачије, свака ситница ће одлучивати победника.

4. Леп дан на Ади – има ли лепшег места за одигравање утакмице? Према свим најавама дан ће бити сунчан, провозајте се или прошетајте до најпопуларнијег београдског купалишта, одгледајте занимљив меч, после се окупајте у Савском језеру или уживајте у неком од кафића на обали. Carpe diem.

5. Научите шта значи амерички фудбал – адреналин, брзина, снага, техника, надмудривање, навијање, фер-плеј и дружење – све на једном месту.

Немојте да вас мрзи, дођите на терен на Ади, по неписаном правилу ближа трибина је резервисана за навијаче Вукова, даља за навијаче Вепрова, сместите се вођени оним што је написано у првом пасусу овог текста или вођени сопственим нахођењем и уживајте у спектаклу, нећете зажалити.

Недеља кад је отиш'о Лонче...

22. јун 2014., терен 25. мај у Сремској Митровици, играо се бараж меч за попуну Суперлиге између Легионара и Краљевских Круна из Краљева. Важан меч за обе екипе, а важан меч и за амерички фудбал у Србији, јер од овог спорта се опрашта легенда, ратник, борац, витез, велики човек - Зоран Лончаревић. То је момак који је био најбољи играч прве утакмице репрезентације Србије против Словеније, али заслужује да буде упамћен још по много чему.

12 година раније када смо почели да долазимо на тренинге Легионара, првог тима америчког фудбала у Србији, тамо се издвајао један момак, јак, брз и увек спреман за добру шалу. Када смо се делили у две екипе, Лонче је увек први биран, без изузетка! Свако га је хтео у својој екипи. После, када смо кренули озбиљније да тренирамо, он је био тај који нас је све мотивисао, који је држао екипу и својим примером показивао како треба. 

Када су почеле утакмице, уздали смо се у њега. Говорили смо, „они имају тог и тог, много су добри играчи, али ми имамо Лончета“. Сваки пут је био ту да узме јард више и сваки пут је био ту да каже шта треба. Чак и када нападу није ишло ништа од руке, чак и када нису успевали да освоје јард, Лонче је увек кидао, увек је давао све од себе.

Једном приликом губили смо 30ак разлике, крај утакмице је био близу, ником се више није играло. Враћамо кик после ко зна ког примљеног тачдауна, састављају ме три противничка играча и остајем да лежим, не зато што ме боли, већ што немам воље. Дижем поглед и видим око мене саиграче спуштених глава. Сви до једног. Неко притрчава од ко зна одакле и пружа руку. „Идемо брате, идемо даље“, а ко други него Лонче? Знате шта је сигурно? Он би исто то урадио и за противничког играча и урадио је милион пута. На терену увек био и остао господин и витез.

Трајаће Легионари сигурно још много, много година, играће се амерички фудбал у Србији, биће много бржих и јачих од Зорана, руку на срце већ их је и било, али ова и генерације које долазе морају да знају – један је Лонче, ко је имао част да игра с њим, као и они што су играли против њега знају зашто!  

На крају ове кратке приче, треба рећи још и то да су Легионари победили и вратили се тамо где им је и место као најстаријем клубу америчког фудбала. Лонче је поене уписао и на овом мечу, као и на безброј до сада. Али много је битније шта је овај момак исписао за амерички фудбал, а исписао је страну витештва, фер плеја и невероватне снаге, али не сирове, већ снаге духа! Зоране, била је част играти уз тебе.

Tимови који су шокирали свет

Актуелан је велики успех Костарике на СП у Бразилу, која је шокирала свет освојивши прво место у групи у конкуренцији Италије, Енглеске и Уругваја. На светским првенствима у фудбалу било је много изненађења и шокова, ово су по мени пет најнеочекиванијих успеха репрезентација на СП...

5. Алжир је на СП 1982. допутовао као потпуна непознаница, али се лепо представио главним фаворитима Немцима, на дебију – било је 2:1 за Алжир! Уследио је пораз од Аустрије и победа против Чилеа, очекивало би се да симпатични африканци прођу у други круг са 4 бода, међутим ова прича нема срећан крај. Последњи меч у групи играли су Немачка и Аустрија и једини резултат који би елиминисао Алжирце био је 1:0 за Немце. Погађате, било је 1:0, а Аустријанци се баш и нису нешто трудили да дођу до гола. Још једна неправда са спортских терена.

4. Ова прича почиње у квалификацијама за светско првенство 1994. године када су Бугари невероватним голом у надокнади времена шокирали Француце и Парк Принчева и оверили карту за СП. На старту светског првенства у САД дружина препознатљива по симпатичним фризурама испрашена је од Нигерије резултатом 3:0. Флеке су извађене против нејаких Грка, а за пласман у осмину финала Бугарима је требала победа против Аргентине, до које су дошли без већих проблема, било је 2:0.

У осмини финала савладан је Мексико, а у четвртфиналу одигран је сјајан меч са Немцима. Повели су панцери голом Матеуса, али Стоичков и Лечков су преокренули резултат и направили чудо. Ту је био крај, Италија је била боља у полуфиналу, а Шведска у мечу за треће место, ипак издање Бугара на овом СП је остало добро упамћено.

3. Северна Кореја је на СП 1966. године дошла као тотални аутсајдер, кога су сви очекивали да испрате са пуно голова у мрежи. Међутим, десило се то да Кореанци у групи савладају једног од фаворита Италију и прођу у четвртфинале где их је чекао страшни Португал, предвођен Еузебијом, најбољим играчем света у том тренутку. Северна Кореја се није уплашила, повела је 3:0, али су Португалци ре ирали невероватан преокрет и победили са 5:3 спречивши нову сензацију.

2. Репрезентација Камеруна се 1990. године у Италији нашла у групи смрти, са Аргентином, Румунијом и СССР-ом. Није се знали ко ће бити на ком од прва три места, али последње је по свим прогнозама било резервисано за африканце. Прва утакмица и шок – актуелни првак света Аргентина поражена је са 1:0, а потом пада и изузетно јака Румунија. У утакмици потпуно небитној за Камерунце, јер су већ обезбедили прво место, уследио је убедљив пораз од СССР-а.

У осмини финала права посластица – с једне стране Роже Мила и другови, с друге Игита, Валдерама и живописна колумбијска дружина. Епилог, победа Камеруна од 2:1. А онда легендарно четвртфинале са Енглеском, 2:2 на крају, али уморни Камерунци падају у продужетку и бивају елиминисани. Ово је било сасвим сигурно најбоље издање афричких репрезентација на свим светским првенствима.

1. Спектакл за крај. Можда из овог угла не изгледа као толико изненађење што је Уругвај освојио Светско првенство 1950. године, али ово је било право спортско чудо, које се десило под специфичним околностима. Уругвај је требао да буде у групи са Боливијом, Шкотском и Турском, међутим Турци и Шкоти су у последњем тренутку отказали учешће. Остао је да се одигра само меч са Боливијом и ту су Уруси били убедљиви – 8:0.

Такмичење за трофеј било је специфично. Победници четири групе међусобно су формирали нову групу у којој је свако играо са сваким у борби за трофеј, није било полуфинала и финала. Прва утакмица коју је Уругвај играо била је против Шпаније, било је 2:2. У другој утакмици против Шведске била је неопходна победа, а Швеђани су до 77. минута водили са 2:1. Уругвајци головима Мигеза ипак стижу до тријумфа, који има је давао мале шансе за велики тријумф, али шанса је постојала.

Одлучујући меч против Бразила у коме је домаћину био довољан и бод за титулу Светског првака, 200 хиљада људи на Маракани, узаврела атмосфера... Бразил је повео почетком другог полувремена, славље на трибинама је већ почело, а онда шок. Уругвај је најпре изједначио, а онда голом Гигие 10 минута пре краја срушио Кариоке. Давид је победио Голијата у најтежим могућим условима.

Остаје нам да заједно уживамо у следећим изненађењима... :)