Када су Римљани после дуге опсаде коначно продрли у Сиракузу, један војник видео је старца како по земљи црта кругове. Војник је стао на кругове, а Архимед, највећи математичар античког света, који је у том тренутку заправо решавао математичке проблем, на то је рекао "Не кварите ми кругове". Заокупљен битним стварима старац наизглед није приметио непријатељског војника, град који гори, земљу која пропада... Све ће то бити заборављено. Војник је потегао мач и оставио науку без једног од највећих умова.
Ово није прича о Архимеду и римском војнику, нећемо се бавити темом да ли је истинита или мит, ово је прича о нама и "њима". Ми смо ти који имамо своје кругове, свако од нас. Какви год они били, мали, велики, бели, црни, шарени, весели или одмерени, танки или снажни, нацртани или ненацртани, свако од нас их има. "Они" су ти који те кругове покушавају да нам покваре, да их поруше, да их униште. Не дајте им да то учине.
Римски војник јесте замахнуо мачем и убио човека, јесте успео да поквари кругове које су били нацртани, али да ли је успео да убије једног Архимеда и његове идеје? Наравно да није! Архимедови кругови и даље живе, и даље су око нас и вероватно ће бити до краја света. Наравно неће сви наши кругови остати вечни, неће бити познати, али негујте их, нека живе у вама и људима око вас, нека вас покрећу и чувају ваше ЈА. Не дајте ваше кругове! Не дајте да их покваре! Зашто? Зато што су ваши...
Нема коментара:
Постави коментар
Шта мислите о овом теми?