среда, 26. новембар 2014.

Завршни утисци са Балкан Боула


          Протекле суботе одржан је Балкан Боул, по много чему први и јединствен. Први пут је Српска асоцијација америчког фудбала организовала међународни турнир оваквог формата, са учесницима из четири државе, први пут су наступиле флег репретентације Србије - дечаци старости до шеснаест године и женска селекција, забележене су и прве, историјске победе и трофеји. По много чему први, овај турнир, као и селекције, свакако треба да служе као камен темељац развоја америчког фудбала у Србији.

Флег турнири су у Србији почели спорадично да се одржавају од 2007. године. Након седам година проласка различитих генерација кроз различите системе и такмичења, добили смо могућност да наградимо најбоље кроз позив у националну селекцију. Почетак ове лепе приче, иако је сама селекција играча почела доста раније, је био на припремама на Копаонику, где су момци и девојке показали сјајну одговорност, посвећеност и жељу за радом. 



На самим припремама није много рађено на индивидуалној техници, одличан посао су урадили тренери у клубовима, задатак нас тренера на кампу био је да направимо тим. Учили смо их тимским вредностима, да буду групу за пример, да у сваком тренутку и на сваком месту представљају Србију на прави начин. Потенцијални проблем представљало је то што се у неким клубовима инсистира на дисциплини и строгом придржавању плејбука, док се у другим развија креативност, индивидуалност и импровизација. Изазов је био наћи неку средину, како би сви дали допринос тиму, а то није био лак задатак с обзиром на шаблоне тренирања и размишљања који су играчи донели из клубова. Међутим, сам турнир је показао да смо успели у томе, били смо компактан и дисциплинован тим, у коме су креативци дошли до изражаја.

Сам турнир донео је одличну игру наших момака, о игри одбране сведочи податак да је у две утакмице противнике задржала без поена, док су цео турнир примили свега три тачдуана. Напад је такође одиграо своју улогу и репрезентација Србија је била најефикаснија на турниру. Репрезентација Бугарске је на турниру купила симпатије свих, јер су момци иако су тек у скорије време формирани као селекција, приказали сјајну борбеност и креативност. Код обе екипе из Словеније виђена је одлична тимска уиграност и индивидуални квалитет неколико играча који су заиста искакали, тако да са такмичарске стране остаје жал што није направљена једна селекција која би се супроставила нашој, јер свакако појединци тима из Домжала заслужују да игарју у националној селекцији.



На женском турниру доминирала је екипа из Трста. Италијанске су све одушевиле својом уиграношћу и иновативним формацијама и акцијама до сада невиђеним у Србији, тако да се доста тога могло научити од њих. Просто тим је функционисао као швајцарски сат, посебно у нападу, и морам признати да је виђен неки нови, виши ниво флега, који ће и код нас свакако доћи с годинама. Српска женска репрезентација атлетски је свакако могла да парира било којој екипи, међутим из објективних разлога није било довољно времена да се уиграју неке ствари, посебно у нападу, како би се равноправно парирало Италијанкама. Одбрана је функционисала заиста добро, девојке су одлично играле позиционо, међутим у другим полувременима утакмица са Италијанкама долазило је до разумљивог пада, јер је тешко било одржати ниво и темпо игре које су диктирале играчице из Трста. Екипа Тигерс из Домажала приказала је иновативну игру, али с обзиром да нису имале пуно играчица и имале су пех са повредама, брзо је долазило до замора и пада у игри што је резултовало поразима.



Уместо закључка могу само рећи да смо на правом путу, то је овај Балкан Боул и доказао. Савет клубовима и тренерима је да флег ипак посматрају као игру, јер он то буквално и јесте. Наравно да је дисциплина добра у одређеном обиму, међутим не треба гушити креативност, нити одбацити неке нове системе и решења ако се момци и девојке осећају добро док их играју. Флег фудбал не треба посматрати само као прилив нових играча за јуниорску и касније сениорску селекцију, већ као увођење система вредности и формирање деце као личности и усмеравање на прави развој, и у физичком и у психичком смислу. Ова лепа прича са репрезентацијама, као валоризацијом квалитета и труда, свакако може дати нови мотив деци да се баве овим лепим спортом.  

Нема коментара:

Постави коментар

Шта мислите о овом теми?