Колац...

- Колац.

- Шта је то колац? 

- Комад дрвета. Са једне стране зашиљен.

- Зашиљен кажеш?

- Да. На њега је набијено 400 година наше историје.

- Цела једна епоха?

- Може се тако рећи.

- Зашто?

- Мислиш зашто баш колац или зашто цела епоха?

- Зашто толико времена?

- Због неслоге, раздора, злобе, пакости, зла,...

- А колац? Ко га је направио?

- То је већ теже питање. Ко то може рећи? То само Господ Бог зна. Одувек сам мислио да колац нису измислили људи, већ зли демони. Тако сам бар желео да верујем. Сада све више сумњам у то.

- Зашто баш колац?

- Добро питање. Ваљда зла коб. Ми смо имали колац. Неки су имали вешала, други су секли главе, трећи спаљивали људе на ломачи, а четврти разапињали људе на крст. Разапињање, черечење, откидање удова... Свуда је коришћено дрвеће. Није оно криво, већ људи. Они су га користили бездушно, из злих намера. Као да оно постоји на Земљи да би наудило, а не помогло људима. Тешко је рећи шта је од свих тих направа измишљених да нанесу бол најгоре. Не могу да тврдим за остало, али колац одузима људима достојанство. Замисли да нешто хладно, оштро и страно продире кроз тебе, а ти си немоћан да га зауставиш. Не размишљаш ни о чему другом, сем о болу, а он не пролази. Не пролази, све до самог краја. Када дође крај, заборавиш да си га и чекао.

- Причај ми још...

- Неки су правили справе за мучење. Права уметничка дела. Било је потребно пуно труда и знања да би биле справљене. Погледај например гиљотину, какав генијалан, а опет једноставан механизам. Колико је муке и рада потребно било да се направи нека боља ломача. Колац је лако направити. Узмеш комад дрвета и зашиљиш га. Можеш узети младо стабло или неку јачу грану. Може бити разних величина. Свака будала га може направити.

- Од дрвета велиш?

- Да. Дрво је бар у Србији увек било непресушан ресурс. Кад год је неко зажелео да направи колац, у близини би се нашао комад дрвета баш идеалан за то. Као клетва.