Странци у Србији који нису били странци...

Они нису били Срби рођењем, али су својим животом и примером задужили Србију. Дошли су са различитих поднебља, а све их је везивала велика љубав према српском народу, са којим су делили добро и зло. Овде су само кратке цртице о њима,

Палман Брахт – Немачки витез, жесток борац, који се истицао доминантном појавом и великом храброшћу, који  је свуда у стопу пратио најмоћнијег српског владара, Душана Немањића.  Брахт се Стефану Душану придружио 1331. године, помогао му да освоји власт и остао је уз њега до цареве смрти. Палман је у почетку био само најамник, али је временом стекао поверење владара, постао његов лични телохранитељ и повереник

Др. Елизабет Рос – Први светски рат почео је жестоким нападима моћних Аустро-Угарске и Немачке на нејаку Србију. Пре него што су западне силе војно помогле своју савезницу, из Енглеске и Шкотске стигла је храбра група докторки и медицинских сестара. Међу њима се истицала докторка Елизабет Рос, које је и по 20 часова дневно лечила болесне и рањене у крагујевачкој болници, док није и сама оболела и умрла у фебруару 1915. Године. Захвални Крагујевчани сваке године држе помен над гробом храбре докторке, на којем пише „Она је дала своје срце српском народу“.

Флора Сендс – Британка немирног духа, добровољац у српској војсци, прва жена у Европи која је добила официрски чин, и то у српској војсци током Првог Светског рата. Омиљена међу војницима и официрима, истицала се храброшћу, као и Милунка Савић, а након Великог рата остала је у Србији  делећи са народом добро и зло.

Франтишек Зах – Чех, панслависта, имао је велики утицај на Српску државотворност средином и крајем 19. века. Један је од најзаслужнијих за формирање српске Војне академије, као и за писање и дефинисање српског националног програма. Проглашен за српског генерала, што је и највише звање које је један Чех добио у иностранству.

Тимоти Џон Бајфорд - Британски режисер, сценариста и глумац, који је већи део свог радног века провео у Србији, делећи са народом све недаће који је донео крај 20. века. Остаће упамћен као Енглез који је направио најбоље српске дечје серије - "Невен", "Полетарац", "Бабино унуче", "Метла без дршке", "Трагом птице додо", "Нотна сваштара"...

Ђорђе Вајферт – Потомак богате породице немачких индустријалаца дао је немерљив допринос развоју Србије. Иако многи Вајферта пре свега везују за пиво, његов допринос је немерљиво већи. Донатор, добротвор, мецена многих уметника и културних установа, финансијер српских националних интереса и српске војске у ослободилачким ратовима, Ђорђе Вајферт нам се сасвим заслужено смеши са новчанице од хиљаду динара.

Павле Јуришић Штурм – Рођен као Паулус Еуген Штурм, овај пореклом Лужички Србин, завршивши све Пруске војне школе осетио је потребу и жељу да се сједини са српским народом у његовој борби за национални идентитет и ослобођење. Прошао је све ратове са Турцима, Балканске ратове и Велики рат, оставивши немерљив траг и завештање као прави генерал поносне српске војске.

Др.Арчибалд  Рајс – Етнички Немац са швајцарским пасошем, али Србин у срцу. Доктор криминологије био је сведок највећих страдања српског народа у Првом Светском рату, делећи судбину Срба и током голготе повлачења преко Албаније и током ослобођења. Одлично је познавао наш народ и упозорио нас на то у књизи „Чујте Срби“, за коју свакако дајем препоруку. По његовој жељи његово срце однесено је у урни на Кајмачкалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало:

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана

Златно срце спава,

Пријатељ Срба из најтежих дана,

Јунак Правде, Истине и Права,

Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“