Бунт као Принцип!

28. априла 1918. године, у чешком затвору Терезину умро је Гаврило Принцип. Имао је свега 24 године и 40 килограма...

Као да то није довољно лоше, некако све у животу и смрти Гаврила Принципа је трагично. Довољна је илустрација да је рођен је у месту Обљај, у западној Херцеговини, где су припадници регуларне хрватске војске 1995. потпуно уништили и спалили његову родну кућа, која је била уређена као мали музеј. Спаливши кућу и музеј, они који би се вероватно, ститинак година раније, поносили и аустроугарском чизмом, нису уништили и успомену на њега и његов бунт.

Све се чешће чују дискусије да ли је Гаврило Принцип био херој или терориста. Хајде да мало размислимо о томе...

Аустријска управа у Босни трајала је 40 година, током којих је власт из Беча систематски сејала мржњу између народа, водећи се оном старом изреком „завади па владај“. Последице те политике виделе су се и 1941. и 1991. Кажу стари да нису ни Турци били добри, али да су Аустријанци показали да увек постоји веће зло.

Народ је угњетаван, таворио је у сиромаштву, а жеља за слободом била је све јача. Она је експлодирала формирањем Младе Босне, групе коју си чинили голобради младићи, интелектуалци, чија су дела водили идеали. Та Млада Босна спровела је егзекуцију чувеног Франца Фердинанда, она је покренула лавину догађаја, који би се десили са тим убиством или без њега. Зато не кривите Сарајевски атентат за Велики Рат, већ тежњу Немаца и њима сродних за доминацијом. Сарајевски атентат је одјек бунта, пуцањ слободе и јаук потлачених који се чуо далеко.

Толико. Принцип је био терориста колико и Милош Обилић, који је убио Мурата или Карађорђе који је ослободио Србију од четири дахије.

Како онда смеју да тог младића прогласе терористом, с којим правом? Може им се – као што им се могло да нападну Србе 1914., 1941., 1991 и 1999. Вероватно ће у неком немачком уџбенику (ако већ није) писати да је Принцип био терориста који је мирољубиву Аутроугарску потакао на напад на варварску Србију, а потом и засејао клицу национал-социјализма међу невини немачки народ.


Наравно, нећемо им веровати, нека пишу шта хоће. Историју пишу победници, али гле чуда, они (а зна се ко су они) нису победили. Победио је бунт.