среда, 28. мај 2014.

Трагедија као позив на људскост!


   Србију, као и друге земље региона, протеклих дана погодила је велика природна непогода. Да ли је обилне падавине, поплаве и штету која је уследила изазвао гнев природе, ХААРП, лош систем одбране или нешто пето, у то не улазим, фокусираћу се у наредних пар редова на позитивне ствари... 

5. Делије и гробари раде заједно - много је било међу Србима подела, а једна од највећих модерних подела је она на навијаче Црвене Звезде и Партизана. Пљувања, препуцавања, беспотребно трошење енергије и много негативних емоција, али када је загустило заједно су на бедемима били и једни и други, помажући где је требало, заједно певајући химну и бодрећи се међусобно.



4. Помоћ других - неки су помогли више, неки мање, али опет је некако лепо видети да постоји неко у другој држави ко хоће да помогне, донира новац, пошаље спасиоце, лекове... Чак и неко за кога си само име, тачкица на атласу или мисаони појам..



3. Самоорганизација - било да су у питању разне организације, спортски клубови, уметничка друштва, угоститељски објекти - свако је допринео на свој начин. Људи су се сами организовали и помогли колико могу. Свако од њих је био део мозаика позитивног који се лако склопио и донео доста доброг. 

2. Одбрана Шапца, Сремске Митровице, Костолца... - није много битно да ли је људе позвао Аца, Пера или Жика, људи су дошли и понели са собом позитивне енергије, да су њом могли сазидати насипе. Јесте, било је проблема у организацији, јесте, било је и пијаних и оних који нису дошли само да раде, али генерално срце сваког са добрим намерама напунила је поносом слика онолико људи испред Сава Центра или Арене, жељних да помогну.  



1. Несебичност - ваљда су протекли дани, као никада до сад, показали да можемо да будемо и несебечни. Ту је и још једна спознаја, заправо леп осећај је нешто дати, помоћи другоме без директне користи за себе. Заправо једина корист за тебе је спознаја да си човек.

Нема коментара:

Постави коментар

Шта мислите о овом теми?