Сасвим (не)обична недеља

     Ово је прича о води. Почиње и завршава се водом, јер вода је извор живота, али и извор проблема. Текст је шаљиво-трагичног карактера и говори о проблемима младог брачног пара, наравно ни приближно озбиљним као неки са којима се људи сусрећу...

дан 1

Пре двадесетак дана одлучили смо да се селимо из старог стана, јер је прокишњавао. Нашли смо нови у кратком року, међутим на дан када смо требали да кречимо и преносимо ствари открили смо влагу у стану на делу који је био покривен тапетама. После пар сати договора, консултација, свађа и дугих емотивних разговора праћених сузама одлучујемо да се ипак уселимо.

дан 2

Дан испуњен радом, али и оптимизмом који из њега произилази. Окречили смо и средили доста запуштен стан, пренели ствари, најгоре је прошло. Ал не лези враже...

дан 3

Прва ноћ пролази у сталном куцкању и шушкању, али нисмо лоше спавали јер смо били изморени. Моја жена сумња да има мишева и поставља замке по стану (лепак на картону), а сумња се и на жижка, што је испоставиће се натачно, али хајде да не доносимо преране закључке. Такође, занимљивост је и да смо ишли по депозит код старе газдарице, која се направила луда за паре, но после пар сати убеђивања и расправе успели смо да исцедимо тешко стечене наше динаре, пардон евре. Све у свему, јадно вече.

дан 4

И би миш, и ухватио се у замку, али авај, уместо да се залепи на картон и да га без проблема избацимо, мученик се залепио за лепак који је био на паркету и очајно се батргао. После краћих консултација крећемо у мисију одлепљивања миша, који никако није хтео да се лако преда. Но, уз наизменично цвиљење миша и моје жене реп се коначно успео одвојити и рођак Микија Мауса, Амоса, Брзог Гонзалеса и осталих знаменитих мишева завршио је у контејнеру, а ми смо могли мирно да спавамо.

дан 5

Дошао је викенд, коначно смо могли да се опустимо. Можда, да у стану до нас није неки наркоман, лудак, који попут Дон Кихота води борбу против невидљивог непријатеља. Само борба Сервантесовог јунака је имала неког смисла спрам ове, јер је човек без престанка арлаукао, псовао, проклињао, претио клањем и гле чуда, помињао неку воду. Као врхунац зафрљачио је пластичну флашу на спољни стуб и вода нам се разлила по прозору. Тај процес је поновио два пута. Дивно, помислих.

дан 6

Миран дан, сем што је између један и два ноћу комшија извео своју тираду псовки у трајању од сат времена. Без престанка, свака част!

дан 7

Изашли смо из стана на сат времена. Вратили смо се, откучао сам стан и закорачио у воду! Чекајте, помислих у секунди, па не може да прокишњава, у приземљу смо, а чак и киша не пада - мора да је канализација! Отрчао сам, пардон, одгацао сам кроз поплављен ходник и куњиху у купатило и заврнуо вентиле. Испоставиће се да је тај напор на почетку био узалудан, јер је проблем био са канализацијом. Очитили смо некако воду, заједно са фекалијама и осталим нечистоћама које су плутале по стану и обавестили газде.

Наравно, као што претпостављате, газде нису ништа решиле, само су сметали - и док су се расправљали с нама ко је крив око проблема, канализација се опет отворила и фекалије су опет покуљале. Ал је неко добро јео, а видесмо нажалост и шта. Санирасмо некако и то, очистисмо стан, наравно претходно смо уз консултације са стручњацима заврнули вентиле тако да цела зграда нема воде док се проблем не реши, а решиће се једног дана. Ваљда.

А поента? Нема поенте, само се надам да ће ако све ово напишем нешто да крене набоље. Шта ћете, нада умире последња... :)